Stenoza cervikalnog kanala i otežan ET
Histeroskopija sa vaginoskopskim pristupom je nezamjenjiva kod dijagnoze i lečenja stenoze cervikalnog kanala. Stenoza je obično posledica operacija na vratu materice (LLETZ ili konizacija). Stenoza se može vrlo jednostavno i efikasno rešiti histeroskopski.
Isto tako kod pacijentkinja kod kojih je otežan embriotransfer zbog steznoze cervikalnog kanala, taj problem se može rešiti histeroskopski.
„ENDOMETRIAL SCRATCHING“ I PONOVLJEN NEUSPEH IVFa
Neuspeh IVF-a je uvek teško prihvatiti. Implantacija embriona je kompleksan proces i jedan od razloga može biti zbog tanke ili neadekvatne sluznice materice. Sve pacijentkinje sa ponovljenim neuspehom IVFa, mogu biti kandidati za najnovije lečenje koje se naziva „endometrial scratching“, u doslovnom prevodu grebanje endometrijuma. Prema nekim radovima na taj način se značajano može poboljšati verovatnoća implantacije. Na koji način je „grebanje“ endometrijuma i povezano sa implantacijom nije do kraja jasno, ali veruje se da postoje dva razloga. Čini se da povreda endometrijuma povećava proizvodnju leukocita koji luče faktor rasta koji regulišu implantaciju embriona i drugi je razlog što se posle povrede endometrijuma povećava ekspresija gena koji su odgovorni za pripremu sluznice materice za implantaciju.
KONGENITALNE MALFORMACIJE MATERICE
Iako je veza između malformacija materice i lošeg ishoda trudnoće (ponavljani pobačaji, kasni pobačaji, prevremeni porođaji ) jasno utvrđena, pitanje tih malformacija kao uzroka neplodnosti je još otvoreno. Učestalost kongenitalnih malformacija materice u opštoj populaciji je teško utvrditi, a incidencija kod neplodnih žena varira između 1 i 26% kod raznih autora, smatra se da je srednja učestalost oko 3.4%.
Najčešće malformacije su septum (uzdužna pregrada) materice i dvoroga materica.
Osim precizne dijagnoze, histeroskopija omogućuje optimalno hirurško lečenje pregrade materice.
SUBMUKOZNI MIOMI
Incidencija mioma kod neplodnih žena bez drugih jasnih uzroka neplodnosti se procenjuje na 1-3%. Da li miomi utiču na plodnost je kontraverzno pitanje. Neki autori su zaključili da miomi utiču na plodnost naosnovu poboljšanja zanošenje posle miomektomije, pogotovo ako se radi submukoznim miomima (oni koji rastu u šupljinu materice) ili ako se radi o intramuralnim miomima (miomi u zidu materice), koji menjaju oblik šupljine materice.
Histeroskopija omogućava preciznu dijagnozu i kod određenih jasno indikovanih slučajeva i operativno odstranjivanje mioma.
ENDOMETRALNI POLIPI
Endometralni polipi se dijagnostikuju i kod primarne i sekundarne neplodnosti sa otprilike istom incidencijom od 4-7%. Teško je utvrditi kolika je učestalost endometralnih polipa u opštoj populaciji, jer je većina polipa bez simptoma. Ipak prema nekim istraživanjima pojavnost je polipa veća kod žena sa neobjašnjenom neplodnošću, u poređenju sa ženama koje su zatrudnele.
Uloga polipa u neplodnosti nije do kraja jasna, ipak praćenje žena kod kojih je uradjena polipektomija pokazuje povećanje verovatnoće za trudnoću i dobar reproduktivni ishod.
Obzirom na navedeno, čini se logično preporučiti hirurško lečenje svih endomeralnih polipa, i kod žena bez simptoma, jer iako mali, velika je verovatnoća da utiču na plodnost.
Histeroskopija je zlatni standard za odstranjivanje endometralnih polipa.
INTRAUTERINE ADHEZIJE
Intrauteirne adhezije (priraslice) se obično javljaju posle kiretaže materice posle porođaja ili pobačaja, tako da se povezuju sa sekundarnom neplodnošću. Ipak neki autori su pronašli intrauterine priraslice kod 10% pacijentkinja sa ponavljanim neuspelim IVF postupkom, koje nisu imale raniji pobačaj ili intrauterine zahvate.
Intrauterine adhezije se takođe leče isključivo histeroskopski.
